Радован Павловски (Ниш, 23. новембар 1937— Скопље, 22. фебруар 2022) био је македонски песник, есеист и путописац, који је неке од својих књига поезије написао и објавио прво на српскохрватском језику.
Биографија
Студирао је право и књижевност на Универзитету у Скопљу. Живео је и радио у Загребу (1964 – 1982) и у Београду (1982 – 1985), а од 1985. живи у Скопљу. Члан је Македонске академије наука и уметности, Друштва писаца Македоније, Македонског ПЕН центра, као и Удружења књижевника Србије и Друштва књижевника Хрватске.
Поред македонских издања, песничке књиге су му објављене на српском језику (десет), турском (три), енглеском (две), француском, шведском, руском, чешком, румунском, словеначком и албанском језику.
Преминуо је 22. фебруара 2022. године у Скопљу.„Почина академик Радован Павловски, еден од најпреведуваните македонски поети во светот “. Мкд.мк. 23 фебруар 2022.
Књижевно дело Суша, свадбе и селидбе (поезија, 1961) Корабља (поезија, 1964), Високо подне (поезија, 1966), Клима и лира (поезија, 1966), Боемија Природе (1969), Низ прозирност мача (поезија, 1971), Сунце за које змија не зна (поезија, 1972), Пир (поезија, 1973), Зрна (поезија, 1975), Муње (поезија, 1978), Страже (поезија, 1980), Магија момче (поезија, 1981), Чума (поезија, 1984), Отклучавање путева (путопис, 1986), Клучеви (поезија, 1986), Марена (поезија, 1986), Избрана дела у три тома (1986), Темељник (поезија, 1988), Зрна, Муње и Кључеви (трилогија, 1989), Бог јутра (поезија, 1991), Шта може поезија (есеји, 1993), Васељенска деца (поезија за децу, 1993), Демократска џунгла (политички есеји, 1994), Оглашивач звука (поезија, 1995), Порука песника за све песнике света - Струшке вечери поезије (1995), Син Сунца (поезија, 1999), На једно око (поезија, 2002), Господар пера (поезија, 2006), Ја сам време (поезија, 2009),
Песнички манифести Епско на гласање (коаутор, 1960) Манифест Поетске Републике Железна Река (1990).
Есеји Шта може поезија Демократска џунгла
Путописи Откључавање путева
Награде Награда листа „Младост“, Београд, Златна струна Смедеревске песничке јесени, Дисова награда, Чачак, 1987, Ристо Ратковић, Бијело Поље, Браћа Миладиновци, 11 Октомври, Кочо Рацин, Печалбарска повеља, Гоцетова повеља, Ацо Шопов, Збирка „Зрна“ је проглашена за најбољу књигу од старне Југословенске радио-телевизија (ЈРТ), 1975,
Референце
Литература
Стојановић, Р. (1976) Онирички сан Радована Павловског, Градина, 3, стр. 131 – 133; Стојановић, Р. (1986) Поетиката на Радован Павловски у: Отклучување на патишта, Изабрана дела Радована Павловског, књ. 3, Наша книга, Скопје, стр 348 - 371;
Спољашње везе Биобиблиографија
Категорија:Рођени 1937. Категорија:Умрли 2022. Категорија:Македонски књижевници Категорија:Есејисти Категорија:Добитници Дисове награде Категорија:Чланови Удружења књижевника Србије