1943. је била проста година.
Догађаји
Јануар 14. јануар — У Казабланки почела конференција лидера савезничких снага у Другом светском рату Рузвелта, Черчила и Де Гола. 18. јануар — Након седмодневних борби током операције Искра совјетске трупе су су олакшале опсаду Лењинграда отворивши узани коридор. 20. јануар — Отпочела је операција Вајс. 26. јануар — Битка у Маовицама Напад на усташке снаге од стране четника Динарске дивизије, предвођених Момчилом Ђујићем. 29. јануар — 30. јануар — Битка код острва Ренел 30. јануар — Британско ратно ваздухопловство у Другом светском рату почело прво даноноћно бомбардовање Берлина.
Фебруар 2. фебруар — Црвена армија после шестомесечних борби код Стаљинграда присилила немачку 6. армију на капитулацију. 2. фебруар — Шарл де Гол доделио Ратни крст генералу ЈВуО Дражи Михајловићу
15. фебруар — На путу Пожаревац-Петровац партизани из Босне, убили команданта немачког 734. пешадијског пука и још тројицу Немаца - сутрадан у логору Бањица стрељано 400 талаца. 16. фебруар — Председник САД Теодор Рузвелт објављује да је одбрана Сауди Арабије витална за одбрану САД и проширује Закон о зајму и најму на њу. 16. фебруар — Домениконски масакр: у италијанској одмазди убијено 175 грчких цивила у Тесалији.
16. фебруар — Норвешки командоси које је обучила британска Управа за специјалне операције су уништили фабрику коју је немачки пројекат нуклеарне бомбе користио за добијање тешке воде. 16. фебруар — Војници Црвене армије су поново ушли у Харков. 18. фебруар — Јозеф Гебелс је одржао говор у Спортпаласту да би мотивисао немачки народ на тотални рат када се ситуација у Другом светском рату почела окретати против Немачке. 20. фебруар — Отворила се пукотина у кукурузном пољу у мексичкој држави Мичоакан из које је деветогодишњом ерупцијом настао вулкан Парикутин. 24. фебруар — Повлачењем савезничких снага завршена је битка за Касерински пролаз, први већи окршај немачких и америчких трупа.
Март 2. март — Аустралијско и америчко ваздухопловство су напали и уништили велики конвој Јапанске морнарице у Бизмарковом мору. 11. март — Мартовски преговори између немачке војске коју је представљао енерал-лајтнант Бенигнус Диполд, командант 717. дивизије, један млађи официр и један представник Хитлерјугенда, и партизана које су представљали Коча Поповић, командант Прве пролетерске дивизије, Милован Ђилас, члан Врховног штаба НОВЈ и Политбироа ЦК КПЈ, и Владимир Велебит. После преговора партизанска делегација је остала у Горњем Вакуфу да чека немачки одговор на писмени предлог. Немачке команде у Сарајеву, Загребу, Бечу и Берлину су истог дана обавештене о доласку партизанске делегације. 16. — 23. март — Операција Хајнрих окупаторских снага на планини Гледић. Циљ акције био је уништење штаба и пратећег батаљона генерала Мирослава Трифуновића, команданта снага ЈВуО. 18. март — Милован Ђилас и Владимир Велебит су у немачкој пратњи пошао за Сарајево да настави преговоре са немачком војском. Успут су су се зауставили у Коњицу, где је партизанског делегата приметила група равногораца. О томе је Војислав Лукачевић, који се налазио у немачком штабу у Коњицу, је депешом обавестио Захарија Остојића и Михаиловића (који се 18. марта придружио Остојићу у Калиновику) да су партизани ступили у преговоре са Немцима. Сутрадан су партизани ослободили прву групу немачких заробљеника. 23. март — Преговори су настављени у Загребу 23. и 24. марта. Велебит и Ђилас су изјавили следеће: „…ми немамо никаквог разлога за ратовање против немачке војске, нити за изазивање штете немачким интересима у целој држави, било да су војне или економске природе. За то не захтевамо никакву противуслугу. Треба само да нам омогућите прилику да се боримо против четника и ми ћемо их ликвидирати”. 14. март — Нацисти су у Другом светском рату завршили са ликвидацијом Краковског гета. 15. март — Након треће битке за Харков Немци су преотели Харков од Совјета након жестоких уличних борби.
Април
1 април — Велики муфтија јерусалимски Мухамед Амин ал-Хусеини у посети НДХ (Загреб, Бања Лука, Сарајево) ради подршке регрутације муслимана за Ханџар-дивизију. 4. април — Американци бомбардују Реноове фабрике у Булоњ Бијанкуру. 6. април — Објављен "Мали принц". Антоана де Сент Егзипериа, који се касније прикључује ваздухопловству Слободних Француза. 7. април — Покољ становништва у Горњим Дубравама код Огулина и одвођење око 250 Срба у усташки логор Сисак. Тог дана усташе су зверски убиле деветоро становника. 8. април — Операција Тојфел битка између јединица ЈВуО с једне и снага Нацистичке Немачке и снага НДХ с друге стране, током априла месеца 1943. године, у периоду непосредно пре капитулације Италије, у Босни на добојском Озрену. 12. април — Мартин Борман именован за фиреровог личног секретара, чиме је озваничена његова контрола над домаћим пословима у Немачкој. 13. април — Немци објавили проналазак масовних гробница у Катињској шуми код Смоленска. 14. — 17. април — Операција Тојфел битка између јединица ЈВуО с једне и снага Немачке и снага НДХ с друге стране, непосредно пре капитулације Италије, у Босни на добојском Озрену. 15. април — Мисија Гринвуд-Рутем 17. април — Састанак Хитлер–Хорти у Салзбургу о изручењу мађарских Јевреја. 19. април — У Варшави почео је устанак у Варшавском гету када су нацисти ушли у Варшавски гето да прикупе преостале Јевреје. 23. април — Егзекуције у Шибенику Егзекуција 240 талаца у срезу Шибеник од стране италијанских снага, као одмазда за нападе на њихове снаге. 29. април — Црни мај 1943. године у кампањи Битка за Атлантик, када је подморничка група Кригсмарине (U-Bootwaffe) претрпела велике губитке, а мање савезничких бродова је потопљено.
Мај 1. — 15. мај — Операција Шварц Окупаторска акција са циљем разоружања и распуштања ЈВуО и ликвидације штаба Драгољуба Михаиловића. 3. мај — Хапшење 53 лица јеврејске националности у Вараждину и њихово отпремање у Загреб. 5. мај — Битка код Западног Хубеја била је једна од 22 већа битка између Националне револуционарне армије и Јапанских царских оружаних снага током Другог кинеско-јапанског рата. 12. мај — Предајом немачког генерала Ханса фон Арнима у Тунису завршене борбе у северној Африци у Другом светском рату.
12. мај — 25. мај — Вашингтонска конференција (Тридент): подржано искрцавање у Сицилији, а у Нормандији одложено за годину дана. 13. мај — Крај Северноафричке кампање: Немачки афрички корпус и италијанске снаге се предале савезницима у Тунису - преко 230.000 људи, због чега се овакав исход назива и "Тунисград". 14. мај — Французи сменили туниског бега Мухамада VII ал-Мунсифа и послали га на Мадагаскар, наслеђује га Мухамад VIII ал-Амин (последњи бег, до 1956). 15. мај — Распуштена је Коминтерна. 15. мај — Отпочела битка на Сутјесци. 16. мај — Нацисти су угушили устанак у Варшавском гету. 16. мај — Хапшење 10 лица у селу Михановићев Дол покрај Клањца у Загорју. Ухапшеници су претежно били житељи Клањца и Михановићевог Дола. Од 10 ухапшених лица 7 је задржано у усташком затвору. 17. мај — Операција Частис — Бомбардери РАФ су бомбардовали бране на рекама Едер, Муне и Зорпе у Немачкој, што изазива поплаве и погибију великог броја цивила и заробљеника. 20. мај — Црни мај: опозван напад немачких подморница на атлантски конвој СЦ 130, који пролази без губитака, док су Немци овог месеца изгубили 43 подморнице, 34 у Атлантику - за које је битка практично изгубљена. 22. мај — Масакр у Врпољу и Перковићу — Масакр српских цивила, из села Врпоље и Перковић, као одмазда за напад на железничку пругу Шибеник-Сплит. 22 - 24. мај — Операција Фариер ("Поткивач") или Препад на Мљет: британски командоси се искрцали на острво Мљет, али нису могли наћи Нијемце. 23. мај — РАФ бацио 2.000 тона бомби на Дортмунд. 24. мај — Јозеф Менгеле постао главни лекар у логору Аушвиц.
Јун 2. јун — Масакр у Бијељини (1943) — Масакр српских цивила од стране немачких снага као одмазда. 3. јун — Масакр у Варешкој Реци — Масакр Срба од стране албанских паравојних формација. 4. јун — Војним пучем збачен је са власти председник Аргентине Рамон Кастиљо. 7. јун — Злочин у Долима или Масакр у Долима масовно убиство становника српске националности у месту Доли код Плужина. Припадници СС дивизије „Принц Еуген“ уз подршку усташа-муслимана из Гатачког среза и околине Пиве, убили 522 цивила, од којих 109 дјеце. Егзекуције у руднику Трепча Масовно стрељање 37 Срба од стране Албанаца, албанске жандармерије и затворских чувара у затвору рудника Трепча. Масакр у Пивским Долима Масакр 522 српска цивила од стране 7. СС добровољачке брдске дивизије Принц Еуген, заједно са усташама и СС Ханџар дивизијом. 8. јун — Операција Круг напад јединица Вермахта на јединице ЈВуО 9. јун — Врховни командант партизанских јединица, Јосип Броз Тито, рањен приликом жестоких борби које су партизанске јединице водиле против бројчано надмоћних окупационих и квислиншких снага. 16. јун — Председник Пољске владе у егзилу (у Лондону), генерал Владислав Сикорски, одликовао је генерала ЈВуО Дражу Михаиловића највећим пољским војним одличјем – орденом Виртути Милитари. Својеручно писмо генерала Сикорског за Дражу, као и орден, донео је пољски официр Михаил Јакубовски Левандовски, који је падобраном искочио на Хомоље. Писмо и орден запленили су Немци, после борбе од 11. децембра 1943, код села Танде на Хомољу, у којој су погинули капетан Левандовски и три војника ЈВуО. Масакр у Ваташи Масакр 12 Срба од стране бугарских снага. 18. јун — Постигнут споразум између владе Трећег Рајха и владе Царевине Бугарске да бугарска војска преузме окупацију Србије све до Дунава, сем Београда са ближом околином и Бора који су задржани под немачком управом. У том циљу, бугарски 1. окупациони корпус у Србији појачан је још једном дивизијом. 25. јун — Егзекуције у Колашину 180 српских талаца стрељани од стране италијанских снага. 28. јун — У Лондону образована нова избегличка влада Kраљевине Југославије, са Мишом Трифуновићем на челу, у којој су били заступљени представници свих политичких група у емиграцији. 29. јун — У акту одмазде, после сукоба с борцима партизанског одреда, Немачка војска је у подножју брда Багдала у Крушевцу стрељала најмање 500 Срба. То место је названо Слободиште и на њему се сваке године одржавају манифестације "Свечаности слободе".
Јул 1. јул — Румунски министар иностраних послова Михаи Антонеску у посети Мусолинију, предлаже повлачење Италије, Румуније, Мађарске и Финске из Сила осовине. 2. јул — Масакр у Фемића Кршу 52 српска цивила убијени од стране италијанских снага дивизије „Венеција”. 5. јул — Немачком офанзивом из правца Орела и Харкова на совјетске положаје почела је Курска битка. 9. јул — Савезници у Другом светском рату извели су инвазију на Сицилију. 10. јул — Масакр у Ловрећу 112 Срба убијени од стране италијанских снага. 12. јул — У бици код Прохоровке у Другом светском рату, немачке и совјетске војске су се сукобиле у највећој тенковској бици свих времена. Операција Моргенлуфт немачко-бугарско-љотићевска операција против четника. Завршила се немачко-бугарским неуспехом и победом четника. Четницима је командовао лично Дража Михаиловић, а Немцима генерал Паул Бадер. 14. јул — Операција Ариље немачко-бугарско-љотићевска операција против четника.
17. — 23. јул — Операција Рудник операција Немаца, Бугара и Љотићеваца против јединица ЈВуО. 19. јул — Савезници први пут бомбардују Рим. 21. јул — Трећи рајх издао потернице на 100.000 рајхсмарака за Дражом Михаиловићем и Јосипом Брозом. 22. јул — Савезничке снаге у Другом светском рату заузеле италијански град Палермо, на острву Сицилија. 22. јул — Савезници потопили јапански носач хидроавиона Нишин, страдало преко 1.000 чланова посаде и превожених војника. 23. јул — Операција Рудник офанзива Немаца, Бугара и Љотићеваца против четника од 23. јула до почетка августа 1943. године у околини планине Рудник и Шумадији. Четницима је командовао капетан Никола Калабић, а непријатељима је командовао генерал Паул Бадер, командант немачких трупа у Србији.