1959

1959. је била проста година.

Догађаји

Јануар 3. јануар — Аљаска је примљена у Унију као 49. америчка савезна држава. 8. јануар — Генерал Шарл де Гол постао је први председник Пете француске републике.

Фебруар 1.—2. фебруар — Трагедија у Дјатловљевом пролазу у коме је живот изгубило девет руских планинара у северним деловима планине Урал између 1. и 2. фебруара 1959. под неизвесним околностима. 16. фебруар — Вођа герилаца Фидел Кастро постао премијер Кубе пошто је 1. јануара 1959. збацио са власти диктатора Фулгенсија Батисту.

Март 1. март — Архиепископ Макариос III вратио се на Кипар из изгнанства са Сејшелских острва, на која су га протерали Британци. 3. март — Проглашено ванредно стање у британском протекторату Њуленд (Малави). 7. март — Мосулски устанак: арапски националисти, присталице Насерове УАР покренули побуну против ирачке владе, која је одмах разбијена. 10. март — Почиње Тибетански устанак против кинеских власти, из страха да ће Далај Лама бити отет - угушен до 23-ег. 14. март — Из Тиране повучен југословенски амбасадор Милатовић. март — Аустријски парламент подржао одлуку корушких власти о прекиду употребе словеначког језика у основним школама; демонстрације у Марибору. 18. март — Председник САД Двајт Ајзенхауер потписао закон о уласку Хаваја у САД. 24. март — Ирак се повукао из проамеричког Багдадског пакта. 26. март — Споразум о постављању 30 америчких ракета Јупитер, два ескадрона, на југоистоку Италије (оперативне 1961). 28. март — НР Kина је распустила владу Тибета - у данашњем Тибетанском аутономном региону то се обележава као Дан ослобођења кметова (заправо ослобођени 17. јула). 29. март — Бартхелеми Боганда, премијер француске Централноафричке републике, погинуо у авионском удесу. 30. март — Сунагавска борба: окружни суд у Токију пресудио да стационирање америчких снага у земљи није уставно, што Уставни суд обара у децембру.

Април

1. април — Званична инаугурација споменичког комплекса Вале де лос Цаидос ("Долина палих") у Шпанији. 4. април — У Зеници осуђена група од 11 проусташких "завереника". 9. април — Програм Меркур: представљена прва седморица америчких астронаута. 10. април — Јапански крунски принц Акихито се оженио пучанком Мицхико Схода (царски пар 1989-2019). 15. април — Оболели државни секретар САД Џон Фостер Дулс дао оставку, умире следећег месеца. април - Међусобне осуде шпијуна у Албанији (двојица на смрт) и ФНРЈ. 15 — 26. април — Фидел Кастро у неуспешној "офанзиви шарма" у САД. 16 — 22. април — У Kаиру се састао први Арапски нафтни конгрес, коме присуствују и Венецуела и Иран, разговарају о политици координације. 25. април — Први бродови пролазе Морским путем Саинт Лавренце, од Монтреала до језера Онтарио - океански бродови сада могу пловити и Великим језерима (званично отварање 26. јуна). 26. април — Француски млазњак Суд Авиатион Каравела улази у саобраћај (до 1972. израђено 282 комада; два млазна мотора позади). 27. април — Други национални народни конгрес: Љу Шаоћи постаје церемонијални председник НР Kине (до 1968), док Мао Цедунг остаје на челу партије.

Мај

1. мај — Унија Гана-Гвинеја преименована у Унију Афричких Држава (Мали се придружио 1961, разишла се 1962). 6. мај — Јужновијетнамски закон 10-59 омогућује смртну казну за уништавање пољопривредних алатки или чланство у неким организацијама, нпр. Виет Цонг. 9. мај — Југословенски Црвени крст извештава да ће се 50 рањених алжирских побуњеника лечити у земљи. 11. мај и 19. мај — Студентски нереди у Загребу и Скопљу поводом лошег квалитета прехране. мај - Почиње нова рунда Лаошког грађанског рата. 17. мај — Почела аграрна реформа на Kуби, на челу института за реформу је Че Гевара. 17. мај — Kод Лисабона постављено Светилиште Kриста Kраља, по угледу на статуу из Рио де Жанеира. 19. мај — Народна армија Вијетнама основала Групу 559 за транспорт и логистику између севера и југа земље. 24. мај — Хаићански председник Франсоис Дувалиер доживео јак инфаркт и кому - током опоравка замењује га шеф Тонтон Макоуте Клемент Барбот, који затим завршава у затвору и гине 1963. као неуспели побуњеник. 25. мај — Хрушчов отпутовао у Албанију - неспоразуми и неповерење (Совјетско-албански раскол). 28. мај — Два мајмунчета, Абле и Мисс Бакер, су прва жива бића која су се вратила из свемира, са америчком ракетом ПГМ-19 Јупитер.

Јун

2. јун — Еквадорска војска гуши нереде у Гуаyакуилу, помиње се 500 мртвих. 3. јун — Самоуправа за Сингапур под британском влашћу. Премијер је Ле Kуан Ју (до 1990). 3. јун — Сингапур је проглашен аутономном државом у саставу Комонвелта, у којој су Британци задржали ресоре одбране и иностраних послова. 14. јун — Доминиканска Република: емигранти упадају у земљу, уз Kастрову помоћ, у намери да збаце председника Трухиља али без успеха. 15. јун — Француски амбасадор повучен из Београда због пријема побуњеничког алжирског премијера Абаса. 20. јун — Пошто су Совјети одустали од слања прототипа и плана атомске бомбе, НР Kина започиње Пројект 596 - прву бомбу детонирају 1964. 20. јун — Kод Лауфена у удесу аутобуса страдало 45 људи. 23. јун — Сен Лемас је ирски премијер (до 1966) уместо Еамона де Валере који постаје председник (до 1973) - Лемас је пригушио националистичку реторику у вези Северне Ирске, где ИРА води неуспешну Граничну кампању. 24. јун — Амерички зајам од 9 милиона долара за термоелектрану на Kосову, у јулу још 15 милиона за Хидроелектрану на Требишњици. 25. јун — СССР предложио успостављање зоне без нуклеарног оружја на Балкану и у Јадранском мору. 26. јун — ТВА Флајт 891: авион пао код Милана након удара муње - 68 жртава. 28. јун — Етиопска православна тевахедо Црква је добила аутокефалност од Александријске патријаршије.

Јул 5. јул — Председник Индонезије Сукарно распустио је парламент, суспендовао Устав из 1950. и завео диктаторски режим. 14. јул — Поринут је први брод на атомски погон, USS Long Beach у Квинслију, у Масачусетсу. Брод је постизао брзину од 30 чворова на сат а имао је два нуклеарна реактора. 31. јул — Група баскијских студената је основала сепаратистичку организацију ЕТА.

Август

14. август — Влада ФНРЈ изјављује да ће плаћати предратне дугове. 15. август — Етиопијски цар Хајле Селасије у посети ФНР Југославији. 17. август — Издат албум Кинд оф Блуе Мајлс Дејвиса, можда најпродаванији џез албум икад и један од најутицајнијих на каснију музику. 19. август — Организација блискоисточног уговора (МЕТО или Багдадски пакт), постаје Организација централног уговора (ЦЕНТО - Уједињено Краљевство, Турска, Иран и Пакистан) - мали значај. 21. август — Хаваји су примљени у Унију као 50. америчка савезна држава. 25. август — Потписан Споразум о окончању војне помоћи САД влади ФНРЈ (трајала од 1952). 26. август — Лансиран аутомобил Мини. 27. август — Железничка несрећа експреса Сарајево-Загреб на мосту у Залужанима, 18 мртвих.

Септембар

12. септембар — Први нуклеарни ледоломац "Лењин" на пробној пловидби. 13. септембар — Први људски објект на Месецу: совјетска Луна 2 је намерно пуштена на површину. 14. септембар — Индијски премијер Нехру стиже у посету Kабулу - на једној вечери, прве даме Авганистана се појављују без вела, који више није обавезан. 15. септембар — Успостављени дипломатски односи између ФНРЈ и Либерије. септембар — Оперативне су прве америчке интерконтиненталне балистичке ракете, Атлас (повучене из службе 1965). 15 — 25. септембар — Посета Никите Хрушчова Сједињеним Државама. 16. септембар — Представљен Зирокс 914, прва успешна комерцијална машина за фотокопирање. 16. септембар — Шарл де Гол предлаже самоопредељење за "алжирске популације". 16. септембар — Председник Сабора НР Хрватске Владимир Бакарић најавио да ће Степинцу бити дозвољено да се врати на положај након одслужења казне 1961. 18. септембар — Први комерцијални лет Даглас ДЦ-8 (производња 1958-72; ускотрупни авион, четири млазна мотора). 20. септембар — Велење у Словенији проглашено градом. 25. септембар — Будистички монах смртно ранио премијера Шри Ланке Соломона Бандаранаикеа. Његова удовица Сиримаво ће бити премијер у три наврата 1960-2000. 26. септембар — Тајфун Вера/Исеван најјачи је који је погодио Јапан: страдало је преко 5.000 људи и нанесена велика штета економији. 30. септембар — Никита Хрушчов стигао у посету НР Kини: напета атмосфера, ово се сматра почетком Kинеско-совјетског раскола.

Октобар

1. октобар — Прослава 10 година Народне Републике Kине, поводом које је изведено Десет великих грађевина у Пекингу, међу којима и Велика дворана народа и Национални музеј. 5. октобар — Представљен рачунар ИБМ 1401, први из друге генерације, са дискретним транзисторима уместо вакумских цеви. 7. октобар — Совјетска Луна 3 снимила "тамну" страну Месеца (послато на Земљу неколико дана касније). 7. октобар — Неуспешни атентат на ирачког председника Касима - групу присталица Баса је предводио Садам Хусеин. 7. октобар — Прво обарање авиона ракетом земља-ваздух: код Пекинга је ракетом Двина оборен тајвански извиђачки Б-57 на висини од 20.000 м - ради тајности то је приписано ловцу. 8. октобар — Избори у УK: Макмиланови конзервативци појачали већину, трећа победа заредом. Маргарет Тачер је изабрана први пут, лабуристи постају доминантни у Шкотској до 2015. 9. октобар — Објављено да Ајзенхауер не може примити Броза због заузетог распореда. 10. октобар — Око Јасера Арафата у Kувајту је основан покрет Фатах. 15. октобар — Украјински националиста Степан Бандера је убијен у Минхену. 21. октобар — Бивши Кастров командант авијације Педро Луис Дíаз Ланз, сада пребег, бацао из бомбардера летке на Хавану - у пуцњави на земљи је страдало неколико људи. Камило Киенфуегос је истог дана у Камагуеyу, по Кастровом наређењу, ухапсио команданта Хубера Матоса који се противио скретању ка комунизму. 21. октобар — Десет индијских резервних полицајаца страдало у окршају са Kинезима у Ладаху (Дан полицијских мученика у Индији). 27. октобар — Југозападни Мексико погођен најгорим пацифичким ураганом, страдало је 1.800 људи. 28. октобар — Споразум о инсталирању 15 америчких ракета Јупитер у Турској. 29. октобар — Умро краљ Лаоса Шишаванг Вонг, наслеђује га син Сисаванг Ватхана - последњи краљ, збачен 1975. 29. октобар — Kомандант кубанске армије, један од главних револуционара, Камило Киенфуегос нестао са авионом.

Новембар 8. новембар — Уједињени Арапски Емирати и Судан потписали споразум о искоришћавању воде реке Нил. 20. новембар — Генерална скупштина Уједињених нација је усвојила Декларацију о правима детета, којом су проглашена једнака права за сву децу, без обзира на расу, веру, порекло и пол. 26. новембар — Народна скупштина НР Србије донела је Закон о подручјима општина и срезова у НР Србији, у коме је територија општине Лешак са околним местима, припојена косовској општини Лепосавић.

Децембар

14. децембар — Архиепископ Макариос III је постао први председник Кипра 18. децембар — Решењем ИВ бр. 736 од 18.12.1959. године. Извршно веће Народне скупштине Народне Републике Србије оснива се предузеће у изградњи „Рафинерија нафте“ са седиштем у Панчеву.

Рођења

Јануар 5. јануар — Кленси Браун, амерички глумац 10. јануар — Маурицио Сари, италијански фудбалски тренер 13. јануар — Мерима Исаковић, југословенска глумица 16. јануар — Шаде, енглеско-нигеријска музичарка и глумица 22. јануар — Линда Блер, америчка глумица

Фебруар 7. фебруар — Предраг Антонијевић, српски редитељ 8. фебруар — Маурисио Макри, аргентински политичар 15. фебруар — Алистер Кембел, енглески музичар, најпознатији као дугогодишњи певач и фронтмен групе -{UB40}- 16. фебруар — Џон Макенро, амерички тенисер 16. фебруар — Сузана Петричевић, српска глумица и певачица 22. фебруар — Кајл Маклаклан, амерички глумац

Март 3. март — Душко Вујошевић, црногорско-српски кошаркашки тренер (прем. 2026) 8. март — Ејдан Квин, амерички глумац 11. март — Дејан Стојановић, српско-амерички песник, есејиста и публициста 11. март — Нина Хартли, америчка порнографска глумица