21. октобар (21.10.) је 294. дан у години по грегоријанском календару (295. у преступној години). До краја године има још 71 дан.
Догађаји
1096 — Селџучка војска Килиџ Арслана је уништила војску сељака-крсташа на њеном путу ка Никеји. 1097 — Први крсташки рат: крсташи започели опсаду Антиохије. 1520 — Фердинанд Магелан је открио пролаз који спаја Атлантик с Пацификом, који се данас, у његову част, назива Магеланов пролаз. 1600 — Токугава Ијејасу је поразио вође супарничких јапанских кланова у бици код Секигахаре, што означава почетак Токугава шогуната. 1805 — У бици код Трафалгара Британци под Хорејшиом Нелсоном поразили су француско-шпанску флоту без иједног изгубљеног брода. 1879 — Томас Алва Едисон извршио је у лабораторији у Њу Џерсију пробу сијалице са графитним нитима. 1938 — Јапанске трупе су после неколико месеци бомбардовања заузеле кинески град Кантон. 1941 — Немци су у Крагујевцу у Другом светском рату стрељали око 3.000 становника Крагујевца и околних места, а међу њима је било и 300 крагујевачких ученика и петнаесторо деце старости између 8 и 15 година. Након Другог светског рата владало је мишљење да је страдало 7.000 цивила. Према подацима историчара и некадашњег кустоса музеја у Шумарицама Станише Бркића, тог дана је стрељано 2.796 лица. 1943 — Ликвидиран највећи јеврејски гето у Минску 1944 — Америчке трупе су заузеле Ахен, први већи немачки град који су у Другом светском рату освојили савезници. 1945 — На изборима у Француској први пут су гласале жене. 1950 — Кинеске трупе почеле су окупацију Тибета. 1969 — Вили Брант је формирао коалициону владу социјалдемократа и либерала и постао први социјалдемократски канцелар Западне Немачке. 1986 — САД су наредиле педесетпеторици совјетских дипломата да напусте земљу до 1. новембра као одговор на протеривање петорице америчких дипломата из Москве. 1991 — На основу одлуке Председништва СФР Југославије јединице Југословенске народне армије напустиле су Словенију. 1994 — САД и Северна Кореја су потписале споразум према којем ће Пјонгјанг замрзнути и потом напустити нуклеарни програм. 1997 — Мило Ђукановић, премијер Црне Горе победио је на председничким изборима Момира Булатовића, дотадашњег председника, који је имао подршку председника Србије Слободана Милошевића. Тиме је знатно смањен Милошевићев утицај у Црној Гори, а нови црногорски председник усмерио је своју политику на издвајање из југословенске федерације. 2001 — Југословенски генерал у пензији Павле Стругар доборовољно се предао Међународном суду за ратне злочине у Хагу, који га је у фебруару месецу оптужио за кршење закона и обичаја рата на подручју Дубровника 1991. Он је био први официр бивше Југословенске народне армије који се добровољно предао овом суду. 2002 — Хашки трибунал отпечатио је оптужнице против Драга Николића, Вујадина Поповића и Љубише Беаре, које их терете за учешће у злочинима почињеним у Сребреници, јула 1995, након што су снаге Војске Републике Српске преузеле контролу над тим градом.
Рођења 1328 — Цар Хунг-ву из династије Минг, кинески цар. (прем. 1398) 1449 — Џорџ Плантагенет, војвода од Кларенса. (прем. 1478) 1650 — Жан Бар, француски адмирал. (прем. 1702) 1725 — Франц Ласи, аустријски фелдмаршал. (прем. 1801) 1757 — Пјер Ожеро, француски војсковођа и маршал. (прем. 1816) 1772 — Семјуел Тејлор Колриџ, енглески писац и мислилац. (прем. 1834) 1790 — Алфонс де Ламартин, француски књижевник и политичар. (прем. 1869) 1833 — Алфред Нобел, шведски хемичар, индустријалац и проналазач. (прем. 1896) 1877 — Освалд Ејвери, амерички лекар и медицински истраживач. (прем. 1955) 1917 — Дизи Гилеспи, амерички џез музичар (трубач, певач, композитор). (прем. 1993) 1929 — Урсула Ле Гвин, америчка списатељица. (прем. 2018) 1942 — Џуди Шајндлин, амерички адвокат, ТВ личност и списатељица. 1943 — Тарик Али, британски историчар, романописац, режисер, политички активиста и коментатор. 1945 — Еверет Макгил, амерички глумац. 1945 — Никита Михалков, руски режисер и глумац. 1947 — Даринка Јеврић, српска песникиња и новинар. (прем. 2007) 1949 — Мишел Бријер, канадски хокејаш. (прем. 1971) 1949 — Бенјамин Нетанјаху, израелски политичар. 1955 — Милош Радовић, српски сценариста и редитељ, творац Отворених врата 1956 — Кери Фишер, америчка глумица. (прем. 2016) 1956 — Андро Кнего, хрватски кошаркаш. 1957 — Волфганг Кетерле, немачки физичар, добитник Нобелове награде за физику (2001). 1957 — Стив Лукатер, амерички гитариста, певач, текстописац, аранжер и продуцент, најпознатији као једини стални члан групе Тото. 1958 — Андреј Гејм, холандско-британски физичар руског порекла, добитник Нобелове награде за физику (2010). 1959 — Кен Ватанабе, јапански глумац. 1965: Јон Андони Гоикоечеа, шпански фудбалер. Јожек Хорват Муц, словеначки и ромски књижевник и ромолог 1971 — Никола Дамјанац, српски фудбалски голман. 1972 — Александар Стојковић, српско-босанскохерцеговачки глумац. 1980 — Ким Кардашијан, америчка јавна личност, модел и глумица. 1981 — Немања Видић, српски фудбалер. 1981 — Мартин Кастрођовани, италијански рагбиста. 1982 — Џејмс Вајт, амерички кошаркаш. 1984 — Ана Богданова, руска атлетичарка. 1986 — Милан Вилотић, српски фудбалер. 1987 — Андреј Гречин, руски пливач. 1990 — Рики Рубио, шпански кошаркаш. 1992 — Бернард Томић, аустралијски тенисер. 1997 — Никола Танасковић, српски кошаркаш.
Смрти 1096 — Валтер без Земље, вођа сељачког крсташког рата. 1125 — Козма Прашки, чешки свештеник, писац и историчар. (рођ. 1045) 1266 — Биргер Јарл, краљ Шведске. (рођ. 1210) 1422 — Карло VI Луди, француски краљ. (рођ. 1368) 1765 — Ђовани Паоло Панини, италијански сликар и архитекта. (рођ. 1691) 1805 — Хорејшио Нелсон, британски поморац и адмирал. (рођ. 1758) 1931 — Артур Шницлер, аустријски приповедач и драматург. (рођ. 1862) 1969 — Џек Керуак, амерички писац и један од оснивача битничког покрета. (рођ. 1922) 1969 — Вацлав Сјерпињски, пољски математичар. (рођ. 1882) 1978 — Анастас Микојан, совјетски политичар, револуционар и дипломата. (рођ. 1895) 1980 — Ханс Аспергер, аусријски лекар. (рођ. 1906) 1984 — Франсоа Трифо, француски филмски режисер. (рођ. 1932) 1990 — Дени Шамун, вођа либанске Националне либералне партије. (рођ. 1934) 2014 — Марија Црнобори, југословенска глумица. (рођ. 1918)
Празници и дани сећања Србија: Дан сећања на српске жртве у Другом светском ратуРТС: „Доста су свету једне Шумарице“ (21. октобар 2012) Српска православна црква слави: Преподобни Иларион Велики
Референце
Литература
http://www.b92.net/news/indexs.php?start=20&order=hrono&dd=21&mm=10&yyyy=2003