Емине Сечкин (рођена 20. марта 1980.) је турска европска шампионка у парабадминтону која се такмичи у категорији инвалидитета WH2 на међународним такмичењима, у синглу и дублу. Такмичила се на Параолимпијским играма 2020. године и квалификовала се за Параолимпијске игре 2024. године. Има физички инвалидитет као посљедицау болести коју је добила у доби од двије године и такмичи се у парабадминтону у WH2 класификацији у синглу, дублу и мјешовитом дублу.

Биографија Сечкин се првобитно бавила кошарком у колицима, прије него што је 2010. године почела да игра парабадминтон, инспирисана својим супругом, играчем кошарке у колицима. У почетку јој је било тешко и није постизала успјехе. Ипак, није одустала и наставила је да се бави тим спортом.

Висока је 1,58 м и тешка 54 кг. Такмичи се у категорији WH2 за особе са инвалидитетом у инвалидским колицима. Прешла је из Конјаспора у Торку Шекерспор у Коњи. Њен тренер је Мехмет Фатих Јуксел.

2010. године дебитовала је на великом међународном такмичењу – Европском првенству у парабадминтону одржаном у Филцбаху, у Швајцарској. Иако је на том такмичењу заузела посљедње мјесто, наредне године је учествовала на Свјетском првенству у парабадминтону у Гватемали, гдје је освојила бронзане медаље у појединачној конкуренцији и у мјешовитим паровима (у пару са Енглезом Гобијем Ранганатаном). Године 2012. освојила је двије сребрне медаље на Европском првенству у Дортмунду – једну у појединачној конкуренцији, а другу у мјешовитим паровима са Авнијем Кертменом. Годину дана касније, на Свјетском првенству (такође одржаном у Дортмунду), освојила је сребро у финалу појединачне конкуренције, изгубивши од Ли Сун-е из Јужне Кореје. Поново је наступила у пару са Авнијем Кертменом у конкуренцији мјешовитих парова, али су у финалу поражени од дубла који су чинили Ким Кјунг-хун и Ли Сун-е. На Европском првенству у парабадминтону 2014. године у Мурсији, Сечкин је освојила своју прву титулу побједивши Нарин Улуч у финалу појединачне конкуренције. У конкуренцији парова, у полуфиналу су је побједиле Валеска Кноблаух и Елке Ронген. Такође је освојила бронзу у мешовитим паровима, изгубивши – поново у пару са Авнијем Кертменом – од енглеско-швајцарског пара који су чинили Мартин Рук и Карин Зутер-Ерат. На Свјетском првенству 2015. године у Стоук Мандевилу, Сечкин се попела на победничко постоље само у појединачној конкуренцији; у полуфиналу је изгубила од касније шампионке, Амнуј Ветвитан са Тајланда.

На Европском првенству у парабадминтону 2016. године у Беку (Холандија), Сечкин је освојила двије златне медаље. Побједила је Нарин Улуч у финалу појединачне конкуренције, а у пару са Карин Зутер-Ерат савладала је њемачки пар који су чиниле Валеска Кноблаух и Елке Ронген. У конкуренцији мјешовитих парова, она и Кертмен су поновили пораз из полуфинала 2014. године, изгубивши од пара Рук и Зутер-Ерат. На Европском првенству у парабадминтону 2018. у Родезу, Сечкин је освојила титулу у појединачној конкуренцији побједивши Нарин Улуч. У пару са белгијском играчицом Ман-Кеј То изгубила је финале парова од швајцарског пара Синтије Матез и Карин Зутер-Ерат, док су у мјешовитим паровима она и њен руски партнер Константин Афиногенов изгубили од израелског пара Амир Леви и Нина Городецки. На Љетњим параолимпијским играма 2020. у Токију освојила је бронзану медаљу у појединачној конкуренцији за жене (класа WH2).

Освојила је сребрну медаљу у појединачној конкуренцији (класа WH2) и златну медаљу у конкуренцији парова на међународном турниру у парабадминтону „Фаза” 2021. године у Дубаију, у Уједињеним Арапским Емиратима.

Године 2022. освојила је две сребрне медаље на Светском првенству одржаном на истом месту.

Током Љетњих параолимпијских игара 2020. у Токију (Јапан), сазнала је за смрт свог оца. У борби за бронзану медаљу за длаку је изгубила од ривалке Јуме Јамазаки и заузела четврто мјесто.

На међународном турниру у парабадминтону у Бахреину 2022. године освојила је бронзану медаљу. Исте године освојила је сребрне медаље у појединачној конкуренцији (класа WH2) и у конкуренцији парова (класе WH1–WH2) на Свјетском првенству у парабадминтону у Токију.

Године 2023. освојила је златне медаље у појединачној конкуренцији (класа WH2) и у конкуренцији мјешовитих тимова на међународном турниру у парабадминтону у Отави (Канада). На Европском првенству у парабадминтону 2023. године у Ротердаму (Холандија) освојила је златну медаљу.

Добила је квоту да представља своју земљу на Параолимпијским играма 2024. године у Паризу, у Француској.

На међународном турниру у парабадминтону „4. нације” 2024. године у Глазгову (Шкотска), освојила је сребрну медаљу у појединачној конкуренцији (класа WH2).

Приватни живот Емине Сечкин је рођена у Аксарају, у Турској, 20. марта 1980. године. Удата је за Мурата Сечкина, кошаркаша у инвалидским колицима, и мајка је двоје дјеце. Сечкин ради у јавном сектору и живи са својом породицом у Коњи.

Види још Парабадминтон Бадминтон на Летњим параолимпијским играма 2024. Турска на Летњим параолимпијским играма Турска на Олимпијским играма Параолимпијске игре Летње параолимпијске игре Међународни параолимпијски комитет

Референце

Категорија:Рођени 1980. Категорија:Спортисти из Аксараја Категорија:Спортисти из Коње Категорија:Турске бадминтонисткиње Категорија:Турски парабадминтонисти Категорија:Турске спортисткиње 21. века Категорија:Турски параолимпијци у бадминтону Категорија:Бадминтонисти на Летњим параолимпијским играма 2020. Категорија:Бадминтонисти на Летњим параолимпијским играма 2024. Категорија:Освајачи медаља на Европским првенствима у парабадминтону