250px|мини|десно|алт=Гази Синан-бегова џамија, непосредно поред Градског парка Гази Синан-бегова џамија је једна од најстаријих џамија у Новом Пазару. Налази се у центру града, на укрштању улица Светосавске, Градске, Вишеградске и Хилма Рожајца, непосредно поред Новопазарске тврђаве и Градског парка. Цео овај део града на десној обали реке Рашке заштићен је као просторна културно-историјска целина Новопазарска тврђава са старом чаршијом и комплексом око Алтун-алем џамије.

Гази Синан-бегова махала и џамија у њој спомињу се у попису из 1528. године. Џамија је била порушена током Великог турског рата (1683–1699). Обновио ју је нишки паша Осман Топал,  па је у народу била позната и као Осман-пашина или Нова џамија. Џамија је више пута обнављана, а последњи пут 2016. године. У склопу џамије налази се Омладински центар „Гази Синан-бег” и просторије Муслиманског омладинског клуба. У оквиру просторија налазе се: мултимедијални центар, библиотека, диванхана и канцеларија.

Историја Постоје претпоставке да је Синан-бег, заједно са својим братом Абдуллахом, био власник или закупац рудника на планини Рогозни или у Глухавици. Ова богата породица увакуфила је своје богатство, па су остали познати као градитељи џамија са пратећим објектима. Гази Синан-бегова џамија је била лоцирана у средишту Синан-бегове махале која је 1528. године, бројала 17 домаћинстава, 1540. године 10 домаћинстава, а 1767. године помиње се Синан-бегов џемат.

Као и друге новопазарске џамије, и ова је много пута рушена и паљена. Током Великог турског рата (Бечки рат, Рат Свете лиге), који се водио од 1683. између Османског царства и више европских сила (у то време уједињених у тзв. „Свету лигу”), а окончан је Карловачким миром 1699. године, Нови Пазар је страдао и био сравњен са земљом. У том пустошењу спаљена је и Синан-бегова џамија. Године 1728. џамију је обновио нишки паша Осман Топал,  па је у народу била позната и као Осман-пашина или Нова џамија. У тој великој обнови џамија је добила садашњи изглед.

Током Првог српског устанка и офанзиве ка Новом Пазару 1809. године Гази Синан-бегова џамија је поново знатно оштећена. Обновљена је у другој половини 19. века.

По завршетку Другог светског рата, комунистичке власти су џамију користиле као складиште за жито и остале намирнице. Услед деловања влаге и глодара који су се хранили ускладиштеним житом њени зидови су видно пропали и грађевина је била веома руинирана. Крајем 90-их година 20. века џематски одбор је рестаурирао џамију, али без стручне помоћи, те је њено стање остало веома тешко и урушавајуће. Због таквих околности 2005. године ангажована је стручна комисију која је извршила преглед џамије и закључила да објекат није безбједан за даљу употребу јер постоји објективна опасност од зарушавања зидова и крова, због чега је затворена. Након обнове и проширења, које је трајало неколико година, поново је отворена уочи Рамазана 2016. године.

Гази Синан-бег Гази Синан-бег и његов брат Искендер Челебија, синови богатог новопазарског спахије Хадим Јакуб-бега, два су најпознатија и најуспешнија новопазарца из периода османлијске владавине. О Гази Синан-бегу има мало поузданих података, али је неоспорно да је био највећи новопазарски вакиф (ктитор, задужбинар), а његов вакуф је сам остваривао веће годишње приходе од свих осталих новопазарских вакуфа заједно.

О уфакуфлејној имовини Синан-бега има података у више опширних катастерских пописа. Чини се, ипак, да издвојени попис вакуфа у нахији Рас садржи најзначајније податке о завјештаној имовини, врсту и структуру прихода, као и дневне и мјесечне расходе. Како се из назива и структуре расхода види, вакуф Синан-бега утемељен је са циљем обезбеђења функционисања медресе и имарета (добротворне кухиње) у Новом Пазару. Постоје недвосмислени докази да је овај добротвор изградио и једну муслиманску основну школу – мектеб, вероватно у склопу џамије која и данас постоји. Синан-бег је једини добротвор који је у Новом Пазару изградио и мектеб и медресу.

Остаци његовог хамама, који Евлија Челебија назива Нови хамам су недавно пронађени на Житном тргу у Новом Пазару. Гази Синан-бег је изградио и један од три каравансараја, колико је у османлијско време имао Нови Пазар, као истакнути трговачко-занатски центар.

Изглед џамије Захваљујући свом положају непосредно поред Тврђаве и Градског парка и близини Рекреационог центра, Гази Синан-бегова џамија није окружена модерним, високим зградама, па је њена монументалност видно сачувана. Посебно се то огледа у минарету, који се сматра једним од најлепших на овим просторима. Некада је џамија имала улаз из правца данашњег Градског базена, али су на том месту изграђене стамбене куће. Поред тог улаза се налазило дрвено корито са изворском водом, на коме су људи пили и узимали абдест.

Унутрашњост џамије красио је веома леп дрвени плафон, спуштен на угловима, који је изрезбарен и украшен. На плафону су били исцртани разнобојни цветни мотиви. Овакав плафон је јединствен у новопазарским џамијама.

Види још

Списак џамија у Србији

Референце

Спољашње везе

Категорија:Џамије у Новом Пазару Категорија:Споменици културе у Новом Пазару Категорија:Новопазарска тврђава са старом чаршијом и комплексом око Алтун-алем џамије