Шимшир или зеленика () је зимзелена врста из истоименог рода (-{Buxus}-).
Етимологија Име шимшир у српском језику потиче од турске речи .
Распрострањеност Шимшир је субмедитеранско-планински елемент, терцијарни реликт. Његов природни ареал састоји се из два дела: Западни, који обухвата Алжир, североисточну Шпанију, јужну и централну Француску, до Швајцарске Јуре и Елзаса на северу. Источни, који се протеже од Истре и Македоније, преко северне Грчке до Мале Азије.
Опис врсте Шимшир расте као густо разгранат жбун или ниско дрво, висине до 8 м. Листови су јајасти или елиптични, дуги око 20 cm, с обе стране голи. Када се протрљају пријатно миришу. Мушки и женски цветови скупљени су заједно у клупчастим цвастима у пазуху листа. Цвета рано у пролеће. Плодови - чауре сазревају у јуну.
Услови станишта Шимшир добро подноси сушу и ниске температуре. Подједнако добро расте на осунчаним положајима и у сенци. Отпоран је на градске услове. Има добру изданачку моћ и лако се вегетативно размножава. Изузетно добро подноси орезивање. Расте доста споро, али је зато веома дуговечан.
Употреба Дрво шимшира је одавно познато по тврдоћи и чврстоћи. Од њега се израђују чекићи масонских ложа., Приступљено 30. 4. 2013. Стари народи су од дрвета шимшира правили чешљеве, бичеве и плочице. Употребљава се, између осталог, и за израду музичких инструмената (старогрчког аулоса, гајди, кавала, двојница).
Значај у озелењавању 250п|мини|десно|Вртбовска башта, детаљ, Праг, Чешка република Шимшир спада у најчешће гајене украсне дрвенасте врсте. Његова употреба у озелењавању позната је још од античког доба. У вртовима старог Рима од њега су се орезивањем правили фантастични облици (топијарне форме) - праве "зелене скулптуре". И данас се често и радо гаји свуда и употребљава за сличне намене - живе ограде, бордуре (ниске живе ограде), топијарне форме, као појединачни жбун или у групама. Због ситних листова и компактне крошње изузетно је декоративан као бордура у геометријски обликованим цветњацима. Погодан је и за комбиновање са врстама различито обојених листова. Често се сади по гробљима. Добро успева у жардињерама.
Варијетети и форме Познати су неки варијетети и многе форме, међу којима се истичу: B.s. 'Argentea marginata' - листови са сребрнастобелим ободом. B.s. 'Aureo marginata' - листови са златножутим ободом B.s. 'Suffruticosa' - патуљаста, ситнолисна форма отпорнија на мраз од свих других форми. Нарасте највише 1 м. Изузетно погодна за ниске живе ограде.
Референце
Литература
Види још Топијар Живе ограде
Спољашње везе
Buxus sempervirens – Šimšir
Категорија:Buxales Категорија:Турцизми Категорија:Хортикултура Категорија:Биљке Категорија:Љековито биље у Африци