Евробаскет 200п|Лого Европског првенства у кошарци Лого Европског првенства у кошарци Спорт Кошарка Основано Прво одржавање 1935. Број одржавања (до ) Број тимова 24 Континент ФИБА Европа (Европа) Први победник Највише титула Тренутни победник Европско првенство у кошарци (), познато и као Евробаскет (), кошаркашко је такмичење које се одржава на сваке четири године.
ФИБА је 2017. донела одлуку да се Евробаскет убудуће игра на сваке четири уместо на сваке две. Један од разлога је и тај да би се играчима дала слободна година између Европског и Светског првенства. Ова одлука је резултирала тиме да се и Светско првенство одржи 2019, а не 2018. године. Овом променом европски првак по први пут нема загарантовано место ни на Светском првенству ни на Олимпијском кошаркашком турниру.
мини|right|300px|Финалисти Европских првенстава и освојена места
Године 1949. Европско првенство се по први пут одржало на неком другом континенту и то у Африци, а домаћин овог шампионата био је Египат. У годинама после Другог светског рата тешко је било пронаћи земљу која је желела и била у могућности да организује кошаркашко првенство Старог континента. Прва је то, после рата, урадила Француска 1946, затим Чехословачка 1947, па онда већ споменути Египат 1949. године. Због јако малог броја пријављених репрезентација, Египат је заиграо на шампионату у Чехословачкој и ту освојио бронзану медаљу, а две године касније је постао једини првак Европе у кошарци, а да није са Европског континента.
По распаду СФР Југославије, Совјетског Савеза и Чехословачке почетком 90-их година двадесетог века, долази до формирања нових репрезентација, па ФИБА прво за Евробаскет 1995. одлучује да прошири првенство на 14 селекција, а од 1997. године на првенству је учествовало 16 најбољих репрезентација Старог континента. Године 2011. ФИБА проширује првенство на 24 селекције, а по таквом формату се игра и данас.
Пау Гасол је играч са највише постигнутих поена у историји првенства (1183), док најбољи просек има Никос Галис (31,2 посто)https://www.fiba.basketball/en/news/top-100-who-are-the-all-time-leading-scorers-at-fiba-eurobasket?utm_source=chatgpt.com. Највише златних медаља освојио је Генади Вољнов који је са репрезентацијом Совјетског Савеза шест пута био првак Европе, док је Сергеј Белов у укупном збиру освојио највише медаља, седамhttps://web.archive.org/web/20140714212936/http://archive.fiba.com/pages/eng/fa/keyfigures/p/tid//tid2//lid_38179_ct/2/cid/EMSM/rc/ATTM/_//index.html
Највише поена на једном мечу постигао је Белгијанац Еди Терас, који је против Албаније на првенству 1957. године убацио чак 63 поенаhttps://www.fiba.basketball/en/events/fiba-eurobasket-2025/news/who-holds-the-single-game-records-in-fiba-eurobasket-history?utm_source=chatgpt.com
Русија и Совјетски Савез су најтрофејнији са укупно 15 титула првака Европе, док Југославија и Србија имају 8 наслова првака.http://www.b92.net/sport/eurobasket2017/oturniru.php?yyyy=2017&mm=08&dd=21&nav_id=1294760
Историјат
Период 1930—1940.
thumb|лево|Кошаркашка репрезентација Летоније, први освајачи Европског првенства 1935.године. Међународна кошаркашка федерација (ФИБА), основана 1932. године, желела је да организује пробу уочи првог појављивања кошарке на Олимпијским играма. Организује Европско првенство и бира Женеву, град у којем се налази њено седиште, за домаћина овог такмичења. У овом првом издању учествује десет екипа. Пет утакмица у првом кругу омогућава да се пет селекција пласира у следећу рунду. Две од тих репрезентација, Италија и Швајцарска, играју додатни меч како би се одредио четврти учесник полуфинала, у којем су већ Шпанија, Летонија и Чехословачка. У финалу се састају Летонија и Шпанија, а балтичка екипа побеђује резултатом 24:18 и постаје први шампион Европе у кошарциhttps://www.fibaeurope.com/cid_,qVPP9zLJKY121Ltl7u2L2.coid_unFk2UyPIMcnKG8Oy-nSl2.articleMode_on.html.
Друго издање, две године касније, одржано је у Риги, пошто је ФИБА одлучила да победник такмичења буде домаћин наредног издања. Учествује осам селекција, укључујући и Египат, који није имао адекватне ривале у Африци. Турнир се одвија у групној фази са две групе, из којих по две најбоље екипе иду у полуфинале. Литванија осваја титулу победивши у финалу Италију резултатом 24:23. Утакмице се играју на отвореном, јер Летонија није имала инфраструктуру за затворене терене.
thumb|лево|Летонска репрезентација на церемонији отварања шампионата 1939.године
На следећем издању, које се одржава у Каунасу, систем такмичења се поново мења: осам тимова учествује у финалној фази у формату "свако са сваким", а титула се додељује победнику те групе. Литванија, која је победила у свих седам мечева, задржава своју титулу и постаје прва репрезентација која је одбранила наслов шампиона.
Четврто издање Европског првенства одржава се у Швајцарској 1946. године, поново по новом систему: десет тимова је распоређено у три групе, а три победника и други тим из групе са четири екипе иду у полуфинале. Чехословачка побеђује Мађарску, затим и Италију, и осваја своју прву европску титулу. Првенство 1947. године у Прагу доноси појаву две нове нације које ће постати водеће у европској кошарци: Совјетски Савез и Југославија. Осам екипа пролази у другу фазу, а затим се формирају две групе, чији победници играју финале. Чехословачка губи од СССР-а 37:56, који осваја титулу већ на свом првом наступу. Пошто је освојила титулу првака, Литванија је поново требала да буде домаћин шампионата 1941.године, али је исти отказан због Другог светског рата који ће одложити и шампионате 1943. као и 1945.године.
Период 1940—1950.
Док се Европа још увек опорављала од последица Другог светског рата, ФИБА је одлучила да нови шампионат организује већ 1946. године. Једина земља која је долази у обзир за организацију била је Швајцарска - земља која није била разорена ратом. Учествовало је укупно 10 селекција подељених у три групе (А, Б, Ц), а победници група, плус најбоља другопласирана ишли су у полуфинале. Титулу је по први пут освојила селекција Чехословачке, победивши у финалу Италију са 34:32. За Италију је наступао Ђузепе Стефанини, играч који се сматра да је први на Европским првенствима увео скок-шут, технику која ће касније постати синоним за кошаркуhttps://www.fibaeurope.com/cid_,qVPP9zLJKY121Ltl7u2L2.coid_AtbEwBDdJKUQDFUrNKJpE3.articleMode_on.html.
Да би вратила организацију шампионата на сваке две године, ФИБА већ 1947. организује ново првенство у Прагу. На овом првенству своје прво учешће имао је и Совјетски Савез који је на доминантан начин дошао до своје прве титуле првака Старог континента, тако што је све противнике побеђивао са двоцифреном разликом, закључно са Чехословачком у финалу, 56:37https://web.archive.org/web/20241207113019/https://www.fiba.basketball/en/history/208-fiba-eurobasket/1841. Ово првенство отворио је баш дуел Совјетског Савеза и Југославије, што је за "плаве" био дебитантски меч на међународној сцени. У том премијерном мечу Југославија је претрпела најубедљивији пораз у историји од чак 39 поена разликеhttps://www.fibaeurope.com/compID_qMRZdYCZI6EoANOrUf9le2.season_1947.roundID_2241.gameID_316-B-1-1.html, да би касније у мечу за 13. место остварила и најубедљивију победу у историји против Албаније са 90:13https://www.politika.rs/scc/clanak/25141/sest-decenija-od-prvog-meca-na-ep
Иако је СССР победио на претходном издању, одбија да буде домаћин првенства 1949. Пошто је Чехословачка већ била домаћин 1947, домаћинство преузима Египат. Мало је европских земаља желело да путује у Каиро, посебно након трагедије у Суперги, авионске несреће у којој је страдала цела екипа Торина. Француска је једина нација, осим домаћина, која је раније учествовала. Премијерно се појављују Грчка, Холандија и Турска, а позване су и репрезентације Сирије и Либана да комплетирају број од осам селекција. Египат побеђује у свих шест мечева и постаје први и једини шампион Европе, а да није са Старог континента. Француска осваја сребрну, а Грчка бронзану, своју прву медаљу на Европским првенствима.
Период 1950—1960.
thumb|190px|Дуел СССР-а и Чехословачке. Фото РИА Новости Током '50-их година ФИБА укида правило да је шампион уједно и наредни домаћин првенства, па тако Париз добија организацију такмичења 1951. године, уз повратак СССР-а и Чехословачке. Рекордних осамнаест селекција игра у првом кругу, из којег се осам пласира у други. Прве две репрезентације из сваке групе иду у полуфинале. Француска губи од Чехословачке, која затим у финалу губи од СССР-а резултатом 45:44.
Совјетски Савез потврђује своју доминацију освајањем следећег првенства, одржаног у Москви. Од 17 селекција, осам улази у финалну групу, а СССР остаје непоражен.
СССР се сматра фаворитом за титулу и 1955. године, али доживљава два пораза – од Чехословачке и Мађарске. Мађарска, упркос поразу од Чеха, осваја титулу. Чешки тим губи од Југославије и Пољске. Италија је једина западноевропска земља у завршници првенства. Ово издање уводи новину – правило од 30 секунди за нападhttps://www.fibaeurope.com/cid_,qVPP9zLJKY121Ltl7u2L2.coid_h2pBsksyJ-cCHE,whyz0T3.articleMode_on.html.
Првенство 1957. обележава почетак апсолутне доминације СССР-а, који започиње своју серију од 59 узастопних победа – од завршнице 1955. до пораза у првом кругу 1969. у Италији од Југославије резултатом 73:61. Освајају осам узастопних титула до 1971, са само једним поразом у том периоду.
Источне земље доминирају европском кошарком током овог периода. Заузимају првих седам места 1957. у Бугарској. Финале у Софији између Бугарске и СССР-а привлачи 48.000 гледалаца – највише у историји такмичењаhttps://basketfinals.com/eurobasket-1957-final-the-soviet-union-begins-its-overwhelming-dominance/?utm_source=chatgpt.com. 1959. је последње првенство које се игра на отвореном стадиону јер ФИБА од наредне године захтева играње у дворанама. Француска је једина репрезентација из западне Европе у финалној групи од четири национална тима. СССР поново осваја титулу, испред Чехословачке, Француске и Мађарске.
Период 1960—1970.
Први домаћин Европског првенства у дворани био је Београд и то 1961. године. На овом шампионату Југославија осваја и своју прву медаљу у историји - сребрну у периоду тоталне доминације Совјета који нису имали ниједан поразhttps://www.politika.rs/sr/clanak/176418/sport/kosarka/sve-je-pocelo-na-danasnji-dan-u-beogradu. Поред чињенице да је већ увела правило о игрању мечева у дворанама, ФИБА ограничава број селекција на 16 уз квалификације и уводи награду за најкориснијег играча (МВП), коју први добија Емилијано Родригез из Шпаније. Током ове деценије на шампионату у СССР-у 1963.године, првенство се по први пут одржава у два града – Тбилисију и Москви.
Источне, комунистичке, земље Југославија, Пољска, Бугарска и Чехословачка, потврђују доминацију током овог периода и редовно освајају три прве позиције.
Период 1970—1980.
Након осме узастопне титуле шампиона 1971. године, коначно се прекида низ СССР-а на Европским првенствима. На шампионату организованом у Шпанији 1973. године, домаћа селекција је нанела пораз Совјетима (80:76), први након 59 узастопних победа, али је титулу шампиона освојила Југославија пошто је победила у финалу Шпанију са 78:67. Ово је било прво златно одличје за "плаве" на првенствима Старог континента, иако су, три године раније, постали и шампиони светаhttps://sportklub.n1info.rs/skener/a354939-Kica-Moka-Praja-dominacija-je-pocela-1973/.
И на наредна три шампиона 1975. године у Београду и 1977. године у Лијежу Југославија потврђује доминацију, док се на шампионски трон СССР враћа 1979. године на првенству у Италији када је у завршној, финалној, групи од шест селекција завршио на првом месту испред Израела. На овом такмичењу Израел је освојио сребрну медаљу, а Југославија бронзануhttps://web.archive.org/web/20230820174735/https://archive.fiba.com/pages/eng/fa/event/p/sid/2257/tid/306/_/1979_European_Championship_for_Men_Final_Round/schedule.html
Период 1980—1990.
thumb|left|250px|Југославија, шампион Европе 1989. године